User:Zetetikamatf

"A šta je sa - izam" predstavlja pežorativ za strategiju odgovaranja na neku optužbu protiv-optužbom umesto rasprave na temu prvobitne optužbe.

Iz logičkog i argumentativnog pogleda, "A šta je sa - izam" se zasniva na šablonu "tu-quoque" što na latinskom znači "i ti", izraz koji se često upotrebljava u raspravkama za kontra-napad, a koji je podtip tkz. "ad-hominem" argumenta tj. argumenta koji je nema veze sa temom raspravke već sa samim sagovornikom kako bi se izbegla raspravka na datu temu.

Namera ovakvog čina se često reprezentuje kao pokušaj da se skrene pažnja sa sadržaja teme ili je cilj da se dovede u pitanje opravdanost kritike i legitimnost, integritet i pravednost kritičara, što može poprimiti karakter diskreditovanja kritike, koja može biti opravdana ili ne. Uobičajene optužbe uključuju tkz. dvostruke standarde i licemerje, ali se takođe može koristiti i za relativizaciju kritike sopstvenih stavova ili ponašanja.

Primer: Sagovornik A kaže "Dugotrajna nezaposlenost često znači siromaštvo u Nemačkoj", a zatim se sagovornik B nadoveže "A šta ćemo sa siromaštvom u Africi i Aziji?".

Pomenute manipulativne i propagandne tehnike u smislu retoričkog izbegavanja teme predstavljaju promenu teme i lažnu ravnotežu izmedju sagovornika.

Neki komentatori su demantovali loš uticaj šablona "A šta je sa - izam" i njegovog nadtipa "tu- quoque" u određenim kontekstima. "A šta je sa - izam" može pružiti potrebni kontekst da li je ili ne određena linija kritike relevantna, i ponašanje koje može biti nedovršeno prema međunarodnim standardima, može biti prikladno u određenom geopolitičkom okruženju. Optužiti sagovornika za "A šta je sa - izam" takođe može samo po sebi biti manipulativno i služiti cilju diskreditovanja, jer kritičke tačke mogu biti selektivno i svesno upotrebljene čak i kao polazna tačka razgovora.Devijacije na strategije kao što su:

mogu biti etiketirane kao "A šta je sa - izam". I "A šta je sa - izam" i optužba na za to su oblici strateškog uokvirenja i imaju efekat okvira.

Poreklo

Prema leksikografu Benu Zimeru, termin je potekao iz Severne Irske tokom 1970-ih. Zimmer navodi pismo iz 1974. godine koje je napisao profesor istorije Šon O'Konel, a koje je objavljeno u "The Irish Timesu", gde se žalio na "A šta je sa", ljude koji su branili "I.R.A"-u ističući navodne zloupotrebe njihovog neprijatelja:

"Ne bih predlagao takvu stvar da nije bilo 'A šta je sa' grupe ljudi. To su ljudi koji odgovaraju na svaku osudu provizorne 'I.R.A.'-e argumentom kojim dokazuju veću nemoralnost 'neprijatelja', i samim tim pravednost Provizornih kao što su: 'Šta je sa internacijom, mučenjem, prisilnim hranjenjem, vojnim zastrašivanjem?'. Na Svaki poziv da se zaustavi odgovara se na isti način: 'Šta je sa Limerickim sporazumom; anglo-irskim sporazumom iz 1921. godine; Lenadunom?'. Ni Crkva nije bila imuna: 'Katolička Crkva nikada nije podržala nacionalni cilj. Šta je sa Papinskim odobrenjem za Normansku invaziju; osudom Fenijanaca od strane Morijartija; Parnelom?'".

Tri dana kasnije, kolumna za mišljenje Džona Hila u istom listu pod nazivom "Ulazi kulturna britanska vojska" nastavila je temu koristeći izraz "A šta je sa - izam": "Kao što je dopisnik primetio u nedavnom pismu ovom listu, mi smo veoma skloni 'A šta je sa' moralu, upoređujući jednu istorijsku nepravdu sa drugom opravdanom nepravdom. Imamo pun stomak 'A šta je sa -izam' u ovim smrtonosnim danima i jedina jasna činjenica koja proizilazi iz toga je da ljudi, narandžasti i zeleni, umiru kao posledica toga." Zimmer kaže da je termin dobio široku upotrebu u komentarima o sukobu između unionista i nacionalista u Severnoj Irskoj. Zimmer takođe primećuje da je varijanta "A šta je sa -izam" korišćena u istom kontekstu u knjizi Tonija Parkera iz 1993. godine.

Godine 1978. , australijski novinar Majkl Bernard napisao je kolumnu u listu "The Age" koristeći izraz "A šta je sa -izam" za taktike Sovjetskog Saveza u odbijanju svake kritike zbog kršenja ljudskih prava. "Merriam-Webster" detaljno navodi sledeće: "Asocijacija 'A šta je sa -izam'-a je sa Sovjetskim Savezom počela tokom Hladnog rata. Kako su režimi Staljina i njegovih naslednika bili kritikovani od strane Zapada zbog zloupotreba ljudskih prava, sovjetski propagandni aparat bio bi spreman sa odgovorom koji tvrdi da Zapad takođe vrši zloupotrebe od jednake osudevosti."

Zimer pripisuje britanskom novinaru Eduardu Lukasu početak redovne uobičajene upotrebe reči "A šta je sa -izam" u modernom dobu nakon što se pojavila u blogu 29. oktobra 2007. godine, izveštavajući kao deo dnevnika o Rusiji koji je ponovljen u izdanju "The Economist"-a od 2. novembra.Na dan 31. januara 2008. godine "The Economist" je objavio još jedan članak Lukasa pod naslovom "A šta je sa -izam".Ivan Cvjetkov, vanredni profesor međunarodnih odnosa u Sankt Peterburgu, takođe pripisuje Lukasu modernu upotrebu ovog termina.